Капошвар: Позориште Чики Гергељ и паркирање

Капошвар је један од важних привредних, културних, образовних и спортских центара Јужног Задунавља, а уједно је и седиште жупаније Шомођ и округа Капошвар. Универзитетски град смештен уз реку Капош, на подручју Шомођских брда, нуди посетиоцима историјске знаменитости, позоришта, музеје и природно окружење.

Град је добра дестинација и за оне које занима средњовековна прошлост, развој грађанског града или пејзаж Желича. Ако долазиш аутомобилом, вреди да се унапред информишеш о правилима паркирања и распореду зона у којима се паркирање наплаћује, како би ти остало више времена за обилазак Капошвара.

Преостали делови капошварске тврђаве

Најзначајнији споменик средњовековне историје Капошвара јесте тврђава подигнута уз реку Капош. Утврђење четвороугаоне основе изграђено је у средњем веку, а касније је од земљаног утврђења претворено у камену тврђаву. Његови бастиони довршени су у време османске владавине. Због мочварног окружења било му је тешко прићи, па је у време опасности пружао уточиште становницима околине.

Османлије су га заузеле после петодневне опсаде, а град је ослобођен од турске власти тек после дужег времена. Тврђава оштећена у ратовима касније је срушена, а затим су уклоњен и део њених преосталих рушевина. Данас су видљиви остаци два бастиона: југоисточног округлог бастиона и југозападне четвороугаоне угаоне куле. Вреди да посетиш ово историјско место у оквиру пешачког обиласка града.

Спомен на бенедиктински манастир у Капошсентјакабу

Бенедиктински манастир основан у Капошсентјакабу, на данашњој административној територији Капошвара, подсећа на рану црквену улогу града. Основао га је Ото, познат и као Ата, жупан Шомођа, а освећењу су присуствовали и краљ Шаламон и кнез Геза. Други краљеви су касније често посећивали овај црквени центар, а њихове посете допринеле су развоју насеља.

Историја манастира важна је и зато што је Капошвар још од раног средњег века функционисао као црквени центар. Капошсентјакаб је касније припојен седишту жупаније, па је некадашње насеље данас саставни део прошлости града. Ако желиш да у програм укључиш и историјске знаменитости ван центра, препоручује се да ово место планираш као засебно одредиште и да пут до њега испланираш аутомобилом.

Позориште Чики Гергељ и грађански град

Интензиван развој Капошвара започео је после Аустроугарске нагодбе: број становника је растао, подизане су јавне установе и створени су услови за железнички и друмски саобраћај. Насеље је проглашено градом са уређеном управом, а истовремено је јачала и његова индустријска и привредна улога. Важан градски споменик тог грађанског раздобља јесте зграда нове градске куће, отворена почетком двадесетог века.

Недуго затим отворено је позориште Чики Гергељ. Његов ансамбл је у другој половини двадесетог века постао један од значајних чинилаца мађарског позоришног живота, па је зграда једно од важних места културног идентитета Капошвара. Вреди да градску кућу и позориште укључиш у пешачки обилазак, како би успут могао да осетиш атмосферу грађанског развоја седишта жупаније.

Језеро Дешеда и арборетум

На северу Капошвара налази се језеро Дешеда, које својом великом дужином представља истакнути део природног окружења града. Уз језеро се налази и арборетум, па ова локација може бити добар додатак обиласку града усмереном на историјске и културне знаменитости. Вреди да је узмеш у обзир и ако после програма у центру желиш изблиза да видиш предео који окружује Капошвар.

Језеро је одредиште другачије природе од градских знаменитости у центру, па је препоручљиво да за њега издвојиш посебно време. Ако долазиш аутомобилом, најпре можеш да обиђеш историјске локације, а затим да наставиш пут ка северном делу града као засебну етапу. Језеро Дешеда и арборетум заједно добро показују како су градска култура и шомођски пејзаж у околини Капошвара непосредно повезани.

Седам брда и крај Желича

Капошвар се простире у долини реке Капош, која раздваја брдовите пределе Спољног Шомођа и Желича, као и на падинама оба предела. Према легенди, изграђен је на седам брда, попут старог Рима. Брда се зову Кецел, Кертње, Лонка, Исак, Капош, Рома и Иванфа, мада се локална предања не слажу у потпуности око њиховог списка. Мештани ова брда називају планинама.

Брда данас чине јужне делове Капошвара, а на јужном подручју града простире се Заштићено подручје Желича. Неколико водотокова из околине улива се у Капош, међу њима потоци Берки, Теречке и Желич. Ако те занима и географски карактер града, вожњом кроз јужне делове града можеш да видиш Капошвар из другачије перспективе него током обиласка искључиво центра града.

Паркирање у Капошвару

Подручје Капошвара у којем се паркирање наплаћује подељено је на више зона, а цена по сату разликује се од зоне до зоне. Пре паркирања увек провери ознаке на лицу места, а такође погледај и страницу о паркирању у граду, како би започео паркирање на основу информација за дату локацију.

Предност мобилног паркирања је у томе што не мораш да тражиш паркинг-апарат или ситан новац. Претраживач зона за паркирање може ти помоћи да изабереш одговарајућу зону, али увек упореди наведене податке са ознакама на лицу места.

8201 – Капошвар, зона 1: 500 Ft/сат (радним данима 08:00–18:00, суботом 08:00–12:00)
8202 – Капошвар, зона 2: 350 Ft/сат (радним данима 08:00–18:00, суботом 08:00–12:00)
8203 – Капошвар, зона 3: 500 Ft/сат (радним данима 06:00–18:00, суботом 06:00–12:00)
8204 – Капошвар, зона 4: 500 Ft/сат (радним данима 08:00–18:00, суботом 08:00–12:00)

Цене су важеће у време објављивања чланка, према подацима компаније Nemzeti Mobilfizetési Zrt.

Савет: Градску кућу, позориште Чики Гергељ и историјске знаменитости у центру вреди обићи пешке. За језеро Дешеда и јужне делове града у области Желича испланирај посебну вожњу аутомобилом, а приликом паркирања увек провери у којој си зони за паркирање.

Паркирање можеш да започнеш на лицу места за свега неколико кликова, директно са телефона, онлајн, без паркинг-апарата, готовине и инсталирања посебне апликације.

Последње ажурирање: 27. 10. 2026.